Marija je radila kako profesor latinskog za male pare, a sada ima SVOJ STAN i obišla je CEO SVET. Evo kako

Marija Milošević (35) godinama je radila u Srbiji kao profesor italijanskog i latinskog u privatnim školama, i kako kaže, držala “silne” privatne časove od kojih nije bilo mnogo novca, a ni sigurnosti, jer nigde nije bila prijavljena za stalno. Onda je po savetu koleginica s fakulteta, i u drugaricinoj, pozajmljenoj suknji, i maminim cipelama, otišla da preda biografiju i - život joj se potpuno promenio. Nabolje.

- Poslom stjuardese sam počela da se bavim sasvim slučajno, ukoliko slučajnosti postoje. Dok sam radila kao profesor italijanskog i latinskog jezika, sasvim slučajno mi je pala na pamet ideja da bih možda mogla da se prijavim za posao stjuardese u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Budući da sam već imala koleginice sa fakukteta koja su isti korak povukle pre mene, od njih sam se informisala šta mogu otprilike da očekujem na Open Day-u, kako se inače zove sam dan regrutacije. Sa pozajmljenom suknjom od drugarice I cipelama od mame bez mnogo razmisljanja predala sam i ja svoj CV- priča Marija za Klik Do Posla.

Ogromna konkurencija

Kada je stigla na Open Day, sama priznaje da “toliko lepih ljudi na jednom mestu nikada nije videla”. Shvatila je da je odziv za ovakve poslove ogroman kod mladih, jer pored dobrih plata, dobijaju ono što je, kako kaže, zapravo najdragocenije - luksuz da obiđu celi svet.

I zaista, njen fejsbuk i instagram profil su puni fotografija iz različitih zemaljskih rajeva. Otkrila nam je i kako je uspela da se “probije” i nametne i pored jake konkurencije:

- Iako mi se činilo da su gotovo sve devojke, osim mene koja sam, činilo mi se, tamo zalutala, rođene baš za stjuardese sa tim divnim punđama, crvenim ružem i suknjama i sakoima krojenim baš za njih, moj i šarm još nekolicine nas je pobedio - kaže Marija.

Kad jednom vidiš svet, više nikad nisi isti čovek

Najnoviju ponudu poslova možete da pogledate OVDE

Najlepša strana njenog posla su putovanja.

- To je nesto sto je zaista neprocenjivo bogatstvo. Kad jednom vidiš svet, nikada više ne možeš da budeš isti čovek. Moji prijatelji govore kako me život u luksuznom Dubaiju nije promenio ni malo, da sam ona ista osoba koju I najmanja sitnica može da učini srećnom. A ja baš mislim da sam se promenila mnogo. Radeći sa 160 različitih nacionalnosti, gde svaka ima svoj način viđenja, rada, percepcije dobrog i lošeg… ne preostaje ti ništa drugo nego da zaboraviš naš srpski mentalitet "I did it my way" (uradio sam to na svoj način, engl.) i počneš da prihvataš, naučiš da budeš mnogo, mnogo tolerantiji, otvoreniji, strpljiviji… - objašnjava ova devojka, koja je rodom iz Smederevske Palanke.

Manje lepe strane

Ponekad je, kaže, “teško uskladiti se i naći zajednički jezik sa svima”, tim pre što njena kompanija operiše dugim komercijalnim letovima, koji su duži od 10, pa čak i duži od 15 sati. Za takve letove je potrebna “lavovska snaga” da se uopšte drže oći otvorene, jer, kako objašnjava, “ko zaspi, taj se sutra pakuje i vraća kući jer ga od otkaza ništa ne može spasti”.

- To je zapravo i najteža strana našeg posla. Fizički je jako naporno jer samo ekonomska klasa na “erbasu 380” prima 429 putnika, a dodajte još i prvu i biznis klasu… Na ovako dugim letovima imamo pauzu oko 3i po sata i svoje posebne kabine za spavanje da nas putnici ne bi budili. Ova pauza obično nije dovoljna, ali svakako pomogne da "preživiš" do kraja leta dok se ne "sručis" u krevet hotelske sobe. A sutra se umor zaboravi, kad ispuniš sebi još jednu od mnogih želja da vidiš, recimo, Hobiton, mesto na Novom Zelandu gde je sniman film “Gospodar prstenova” - iskrena je naša sagovornica.

Ukoliko ste poslodavac i želite da postavite oglas kliknite OVDE

Više slobodnih dana nego kad radiš u kancelariji

- Obično me ljudi pitaju koliko slobodnih dana imam, ali ja na to pitanje nikad ne znam kako da odgovorim, sem da ih imam više nego da radim u kancelariji, i da oni zavise od meseca. Ponekad letim dva leta zaredom pa imam tri dana slobodna, ponekad ima let za SAD pa pet dana slobodno… svako meseca je drugačije. Zatko nije retko čuti nekog od nas da nikako ne bi mogli da se zamisle u kancelariji za istim stolom, sa istim kolegama, sa istom pauzom za ručak… Pozitivna strana ovog posla je što možeš da kreiraš svoj mesečni raspored. Možeš da tražiš određene letove ili da se zameniš sa kolegama kojih u našoj kompaniji ima oko 20.000 - čitav mali grad. Umesto rutine kancelarijskog posla, stjuarti će radije zameniti svoj Singapur za Mauricijus i provesti “radni dan” ležeći na plaži prekrasnog rizorta - kaže Milošević.

Zaposlenima su na svim putovanjima plaćeni hoteli ili rizorti, i uz to dobijaju novac za trošak, koji nije deo plate, a dovoljan je za jelo, neki suvenir, ekskurziju, a može da se i uštedi.

- Što duže radite, više napredujete te je plata u prvoj klasi osetno veća nego dok ste još početnik i radite u ekonomskoj klasi. O novcu je uvek škakljivo govoriti te ću samo reći da je i početna plata mnogo viša od plate doktora specijaliste u našoj zemlji. To je i razlog zbog kojeg visokoobrazovani mladi ljudi ne grade  karijere u svojoj zemlji vec se odlučuju za ovakve radikalne promene. Bez obzira na to, većina nas sledi ustaljenu šemu… proputujem svet, kupim kući stan, obezbedim sebi nešto… I gde bih drugde nego svojoj kući opet - dodaje Marija.

Najveća misterija u vezi sa njenim poslom stjuadrese u velikoj svetskoj kompaniji, jeste, kako od hiljada podjednako lepih i obrazovanih ljudi uspe da se probije samo nekoliki njih.

 - Oko ovakvih intervjua za posao uvek vlada neka misterija, šta je to što oni ustvari hoće. Nikome baš i nije u potpunosti jasno. Ono što ja mogu da pretpostavim danas iz  perspektive radnika je timski duh, otvorenost ka novim stvarima, razvijena empatija, sposobnost ispravnog reagovanja u stresnim situacijama. Poznavanje još jednog stranog jezika, sem obaveznog engleskog je takođe plus ali ne obavezno. Srednja škola je dovoljna da bi se konkurisalo za ovaj posao. Medicinski smerovi su takođe dobrodošli ali ukoliko nema onog presudnog faktora šarma,sve pada u vodu… da ne kazem leti u vazduh- uz osmeh zaključuje Marija Milošević.

 Autor: Igor Avramović